ТО ЈЕ КАДА ИМАШ ГДЕ ДА СЕ ВРАТИШ

Рим на седам, Долово на десет брежуљака. - У идеји о обележавању јубилеја уткана потреба о обнови и развоју села. - Подигнута црква у Песку из правца Долова посвећена Св. Василију Острошком, исцелитељу и чудотворцу. - Долово је отворено: "пишите о нашем и вашем Долову, најбоље што знате и умете."
“Вечни град Рим подигнут је на седам брежуљака. Банатско село Долово, украј Делиблатског песка, лежи на десет брежуљака. Бар смо у нечему испред Рима”, написао је недавно у недељном броју “Политике”, мој познаник и гласовити новинар и илустратор Богдан Ибрајтер - Тане. О бреговима доловачким, долинама и барама писаћемо ми ове године у овим нашим новинама, радију из Панчева и телевизији из Панчева, јер и они су наши. Верујем да би и доловачка радио станица могла прорадити као дечија и школска. Сада нека ово буде дато на знање грађанству доловачком и панчевачком, као и другим комшијама, да смо ми у Долову намерни, да обележавамо током целе 2010. године, јубилеј: 350 година историје и културе Долова. Откуд то! Целе ове године обележавамо 350 година од првог спомена села у писаним докуметима. То је био Пећки катастиг, рукописна књига Пећке Патријаршије, писана у време патријарха Максима, у којој се наводи “да су 1660 године пећким калуђерима прилоге дали мештани српског села Долова: домаћин Божа, протопоп Маринко, Славко Кадић, Живко Жамац, Скања Сканић, поп Сретко и његов син Павле. За остале житеље чија имена се не наводе, стоји само да су прикупили и калуђерима приложили двадест осам арслана. И тако, како каже Радашин, све се дешава једанпут, одједном и никада се не понови. Али, као и пролеће и све иде са оптимизмом, желимо да мобилишемо све што зна, уме и жели да обнављамо живот Долова и да га развијамо завичајно страсно.
ЗАШТО ЈЕ ДОЛОВО ЛЕПО
Зато што има свашта доста: географије живописне, историје свакојаке, хлебољубне, граничарске, тежачке, родољубне, градитељско солидарне, што је село било и варош и паланка, што је било дудова и дедова са дуплим стомаком, што се једе штрудла са маком, парадних коња, гајдаша и тамбураша, свадбарских хармоникаша, играча и надиграча, певача и хорова, фудбалера и рукометаша, колара и столара, ковача и пинтера, пекара што нас хлебом хране, месара, и лецедера са великим срцима и огледалом у средини, содаџија и кафеџија, казанџија и винопија, момака бећара, девојака које музу краве, а недељом, на корзоу, одевене по последњој моди, момака и девојака са изученим високим школама, па су данас учени људи..., па све до Ерићевих стихова:”Ко од љубави није болов’о, нека дође у Долово”.
ДОЛОВО СУТРА
Долово гледа високо напред, не омеђава границе напретка, већ време какво је није на сметњи. Желимо сваког ко са нама хоће.
Имамо 22000 хиљаде ланаца плодне оранице и хоћемо да њихов род и плод претварамо у виши ниво прераде, да потврдимо да је храна важна за свакодневни живот, да нема туризма без добре кујне, да имамо Пешчару и пешчарски ваздух, који продире са Карпата, из Србије, Дунавом са Црног мора и широке Паноније, да имамо артерске бунаре, да су њихова језера испод Пешчаре.
Долово је једино село из Општине Панчево које обезбеђује и самој Општини да буде у ред општина јужног Баната које опасују Специјални резерват природе, Делиблатску пешчару. Ово природно благо, Просторни план Републике и Покрајине Песак проглашавају ТУРИСТИЧКОМ РЕГИЈОМ, а за Долово нова развојна шанса.
“ВИРТУЕЛНА АКАДЕМИЈА” И ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНД СЕЛА
![]() |
| Црква Св. Василија Острошког у Делиблатској пешчари, локалитет Леанка |
Времена каква су, довољно су подстицајна ДА СВЕ ШТО НЕМАМО, МОЖЕМО ЗНАЊЕМ И РАДОМ НАДОМЕСТИТИ.
Долово, то је тамо, где може да се лепо живи!
Иван Првуљ




Нема коментара:
Постави коментар